Mentalna higijena: Stres vs. studenti

Studenti se bore sa stresom raznim hobijima i aktivnošću, ali i alkoholom i neadaptivnim oblicima ponašanja. Oktobarski rok se ocenjuje kao najstresniji, a najpodnožniji stresu su budući pravnici, dok su studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja najmanje ugroženi. Kao najstresniji momenti u studiranju ističu se ispiti i finansije.

PIŠE Stanislava Puač

„Zdrava“ trema ili ne

„Stres je začin života“ – poznata je tvrdnja čuvenog Hansa Selija, psihologa koji se detaljno bavio ovom temom. Iako ovo možemo prihvatiti kao istinu, neophodno je uzeti u razmatranje i drugu stranu priče, tj. negativne posledice stresa, a naročito dugoročnog.

Stres kao trenutna reakcija organizma predstavlja nešto korisno. U pitanju je adaptivna reakcija organizma koja je nastala u toku filogenetske evolucije. Njena svrha je (bila) da spasi jedinku u situaciji životne ugroženosti. Brzo mobilisanje snaga omogućavalo je beg ili borbu. Često čujemo ljude koji kažu da pod pritiskom dobro rade. Slično je i sa takozvanom „zdravom“ tremom pred ispit. Ovakve izjave imaju svoje opravdanje u prirodi procesa koji se u tom trenutku odvijaju u organizmu. Lučenje adrenalina i drugi fiziološki mehanizmi pomažu nam da budemo efikasni u datoj situaciji. Međutim, rezerve organizma nisu neograničene!

Šta se dešava kada stresna situacija traje predugo? U tom slučaju iscrpljuju se kapaciteti organizma i dolazi do negativnih posledica stresa. Kada smo pod stalnim pritiskom, nemamo vremena da ponovo „prikupimo snage“ i naše telo počinje da oseća posledice prenaprezanja. Naime, zamisao prirode nije bila da u stanju stresa ostanemo nedeljama i mesecima. Osim ovoga, naravno, takva situacija utiče i na našu psihu. Zato nalazimo različite načine da izadjemo na kraj sa problemima. U psihologiji, ti načini borbe sa stresom nazivaju se koping mehanizmi. Oni mogu biti pozitivni, poput bavljenja sportom, razgovora sa prijateljima, a mogu biti i negativni – konzumiranje alkohola, na primer.

Oktobarski rok najstresniji

Upravo u vezi negativnih koping mehanizama i nepovoljnih reakcija na stres sprovedena su brojna istraživanja, prvenstveno u SAD. Pokazalo se da se kao česte posledice stresa javljaju depresija i anksioznost. U trenutku kada se ovakva stanja pojave, problemi postaju samo još veći. Pored inicijalnog stresa, sada se treba boriti i sa simptomima ovih, nimalo lakih, psihičkih problema.

Ali, nije ni to kraj nedaća. I sam način borbe studenata sa stresom je često neadekvatan – posežu za alkoholom, drogama, cigaretama, loše se hrane, osamljuju se, ne bave se fizičkim aktivnostima, imaju suicidalne misli.

Slično rezultatima američkih studija, u anketi koju je sproveo tim redakcije našeg časopisa među studentima u Nišu, pokazalo se da mladi često na stres reaguju konzumiranjem alkohola, pušenjem, odlaskom u noćni život. Međutim, ima i dosta pozitivnih reakcija, poput bavljenja hobijem, razgovora sa bliskim osobama.

Rezultati ankete pokazuju da je oktobarski rok najstresniji, što je razumljivo kada se uzme u obzir da je uglavnom to rok u kome se odlučuje o upisu u narednu godinu studija. Takođe je značajan podatak da kao najstresniji momenti u studiranju prvo mesto dele ispiti i finansije. Pitali smo studente i šta smatraju da treba da se promeni na fakultetima kako bi studiranje bilo manje stresno, a odgovori su se uglavnom odnosili na broj ispita (bodova) koji su potrebni za uslov. Osim ovoga, kao problem je često pominjana i loša organizacija na fakultetima.

Studenti Pravnog fakulteta najpodložniji stresu

Psihodramski terapeut u superviziji, Jelena Jovanović, navodi za naš časopis, da je u toku 5 godina koliko je volontirala u Psihološkom savetovalištu u Nišu, primetila da se studenti neretko javljaju za pomoć u prevladavanju stresa. Ona navodi da je, po njenom iskustvu, poreklo ovog problema raznoliko – nepovoljni porodični, socijalni i emotivni odnosi, poteškoće u učenju, nedostatak samopouzdanja, neprilagođenost, prevelika očekivanja.

- Trenutna situacija u društvu dodatno povećava nivo stresa, u smislu da nudi neadekvatne načine njegovog prevazilaženja. Zato su sve češći slučajevi alkoholizma, narkomanije, ali i otuđenje i izolacija – konstatuje Jelena Jovanović.

Istraživanje koje je sprovedeno u okviru Psihološkog savetovališta pokazuje da su najpodložniji stresu studenti Pravnog fakulteta, a najmanje podložni su studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

Zašto?

Studiranje je stresno već samo zbog toga što predstavlja tranzitivni period u životu. To je period prelaska u odraslo doba, nastavak procesa započetog u pubertetu. Svaki trenutak studija nosi sa sobom specifične stresore. Brucoši se moraju navići na povećanu odgovornost i veliku samostalnost, moraju se adaptirati na novu sredinu i naučiti se novim načinima rada na fakultetu. Na završnim godinama sve su češće brige oko nalaženja posla nakon diplomiranja, a rastu i pritisci okoline u vezi sa brojem preostalih ispita i datumom diplomiranja. Veliki broj faktora stresa u toku studija je van kontrole samog studenta. Ovo doprinosi osećanju bespomoćnosti, što zatvara zloćudni ciklus – nivo stresa konstantno raste, reagovanja su neadekvatna, obaveze se gomilaju, gubi se kontrola i tako u krug.

Ostanimo pozitivni

Na kraju, kako bi Seli rekao: “Potpuno oslobađanje od stresa je smrt.“ Stres ne možemo izbeći, a to nije ni neophodno. Ključno je naći dobre načine za savladavanje stresa, i onda će on raditi u našu korist.

Sve je u stanju uma

1. Dozvolite sebi da ne budete savršeni – nemojte više razmišljati u terminima „treba“, „mora“ jer to samo podiže nivo tenzije i, paradoksalno, smanjuje vaše mogućnosti da budete efikasni. Budite iskreni prema sebi i realno procenite svoje prednosti i mane, savetuje dr Džordžija Vitkin.
2. Odredite prioritete – napravite listu stvari koje su za vas najbitnije i nastojte da najpre njih ostvarite. Ako ostane dovoljno vremena, moći ćete se mirno posvetiti ostatku obaveza, bez griže savesti što ključni zadatak nije završen.
3. Odvojite vreme za sebe – iako ima toliko toga što treba da se uradi, gomila zaostalih seminarskih i slično, priuštite sebi bar sat vremena u toku dana kada ćete se relaksirati na način koji vam najviše prija – čitanje, džoging, druženje…
4. 4. Pripremite se na stresne trenutke – stres je sastavni deo života – bolje je dočekati ga spreman. Zato pokušajte da predvidite u kojim ćete situacijama biti pod stresom i anticipirajte moguća rešenja (ako je to ispitna situacija, zamislite kako će izgledati amfiteatar, kakva bi pitanja profesor mogao da postavi, kako bi mogli da odgovorite…)
5. Sve je u glavi – način gledanja na stvari je presudan u ovom slučaju – vežbajte pozitivan stav prema životu i optimizam!

Psihološko savetovalište za studente:

Šumatovačka bb, zgrada Banovine;

radnim danima od 15 – 19h,

telefon 018 / 523 – 215

(Objavljeno na Mladi 018, maj 2010)