Mesečari, zločinci bez kazne?

Somnambulizam (mesečarstvo) je stanje koje karakteriše obavljanje manje ili više koordinisanih radnji za vreme sna, kojih se osoba u budnom stanju ne seća. Somnambulizam može imati različit značaj, jer može biti znak organskog oštećenja epileptične prirode ili različitih psiholoških poremećaja (kao reakcija na neku nenormalanu situaciju ili nepriliku u porodici) ili znak neuroze (anksioznost). Lečenje mesečarstva mora se usmeravati prema uzročnom faktoru i sastoji se bilo u davanju lekova (antiepileptici ili trankvilizatori) bilo u psihoterapiji, koja može doprineti otkrivanju konflikata i razloga hodanja u snu. Deca su otprilike dvostruko podložnija hodanju u snu od odraslih. Simpatična definicija, nego razmotrimo sada sledeći razvoj događaja:

„Muž je zadavio suprugu dok je sanjao da se bori s provalnicima u svojoj kući. Da li ga taj njegov akt čini ludim, zlim ili nevinim?

Najnovija istraživanja trebalo bi da pomognu da se objasne ovakvi slučajevi i možda omoguće da se ustanovi da li neko, ili bilo ko, snosi odgovornost za takav slučaj.

Britanac Brajan Tomas izveden je pred sud pod optužbom za ubistvo zato što je zadavio suprugu dok su spavali u vozilu za kampovanje. Tužilac je povukao optužnicu nakon što su trojica psihijatara ocenila da Tomasovo upućivanje u zatvor ne bi imalo svrhe.

Sudija je posle toga zaključio da Brajan – nije odgovoran za svoj postupak.

Slučaj je u prvi plan izbacio korišćenje mesečarenja u odbrani na sudu. „Ako pogledate izveštaje u medijima, dobija se utisak da se naglo povećava korišćenje mesečarenja, hodanja u snu, u odbrani pred sudom“ – naglašava Mišel Krejmer-Borneman, psihijatar u Regionalnom centru za istraživanja poremećaja u spavanju u Mineapolisu, u američkoj državi Minesota.

Kod Tomasa je utvrđen stvarni poremećaj spavanja ali Krejmer-Borneman je zabrinuta zato što se u mnogim drugim slučajevima, mesečarenje i drugi poremećaji spavanja često zloupotrebljavaju u odbrani pred sudom.

Istraživanja stvarnih uzroka mesečarenja mogla bi olakšati da se identifikuju pravi slučajevi poremećaja sna koji bi eventualno mogli da kao rezultat imaju nasilje, kao i da se identifikuju uzroci koji ove poremećaje izazivju.

Profesorka Ursula Vos sa Univerziteta u Bonu, u Nemačkoj, sa grupom saradnika, istraživala je takozvani „lucidan san“.

Oni su saopštili da je čak i za vreme „lucidnog sna“, stanja u kome neki ljudi tvrde da mogu da kontrolišu svoje snove, izvesni delovi njihovog mozga, povezani sa „kontrolom namera“, ostaju neaktivni dok su drugi delovi, povezani sa svešću i savešću, bili aktivni.

„Sve dok ste u snu, nemate bilo kakav uticaj na svoje akcije i emocije“ – tvrdi profesorka Vos.

Iako se ovo istraživanje nije bavilo isključivo mesečarenjem, „hodanjem u snu“, ono se podudara sa nešto ranijim istraživanjem neurologa Klaudija Besetija sa švajcarskog Univerziteta Cirih, koji je jednom uspeo da jednog mesčara u „punoj akciji“ nekako „namami“ pod skener i snimi aktivnost mozga.

Otkrio je da delovi mozga mesečara koji kontrolišu nameru takođe ne pokazuju bilo kakvu aktivnost dok su regioni mozga za kontrolu emocija i oni koji uprvaljaju kretanjem izuzetno aktivni.

„Naše rasuđivanje je isključeno a naša sposobnost da reagujemo emicionalno je uključena“ – zaključuje neurology Rozalind Kartrajt iz Istraživačkog centra za poremećaje sna u Čikagu.

Ona je uverena da potvrđena dijagnoza mesečarenja može predstavljati jak odbrambeni argument u sudnici ali i dodaje da su potrebni detaljni testovi da bi se zaključilo da li je reč o stvarnom poremećaju spavanja.

U ovome bi moglo da pomogne najnovije otkriće da zvučni stimulans, kao što je pseći lavež, može izazvati hodanje u snu kod onih koji su prijemčivi na to – posebno ako su patili od nesanice ili bili lišavani spavanja.

Antonio Zadra, neurolog sa Univerziteta Montreal, u Kanadi, merio je aktivnost mozga kod 10 mesečara i 10 drugih „kontrolisanih osoba“ da bi otkrio u kojoj su fazi sna bili.

Zadra i njegovi saradnici otkrili su da zvuk zvona ili druga vrsta buke u fazi „usporenog talasa spavanja“ izazivaju mesečarenje kod troje mesečara u normalnim uslovima a kod svih deset mesečara pod uslovom da su 25 sati bili držani budnim pre spavanja.

U isto vreme, ni jedna od deset „kontrolnih osoba“ čije je stanje upoređivano sa mesečarima, nije „krenulo“ u hod u snu na zvuk zvona. Ovo otkriće može eventualno predstvljati test za otkrivanje stavrnog mesečara.

„Reč je o velikom otkriću“ – uverena je profesorka Kartrajt. Jer, sve do nedavno advokati odbrane koristili su podatak o mesečarenju u detinjstvu ili podatke iz porodične istorije bolesti o postojanju te anomalije među precima da bi poduprli svoju odbranu.

Ipak, Zadra upozorava da se i drugi faktori, kao što je, na primer, motiv da se počini zločin, moraju uzimati u obzir. Mi ne smemo zaboraviti da neki mesečari takođe mogu biti – kriminalci!.“  (FoNet)

Činjenica je da su brojne tragedije iz istorije proglašene bona fide slučajevima somnabulizma, a počinioci nisu kažnjeni već su podvrgnuti lečenju. Neki psiholozi (O. Engliš, G. Pirson i N. Kameron) smatraju da u somnabulizmu dolazi do nepotpunog buđenja i razdvajanja svesti te ovaj poremećaj svrstavaju u grupu disocijativnih poremećaja. U stanju mesečarenja pokreti i čulni sklopovi su pod izvesnim nadzorom svesti, dok su ostali delovi izvan nadzora ja i spavanje se nastavlja. Dolazi dakle do razdvajanja ponašanja od svesti u nastojanju da se razreše sukobi koji se tokom sna pojavljuju u nesvesnim slojevima uma. Nesvesni sadržaji mogu biti manifestovani preko nesvesnih pokreta koji govore na simboličan način. Sada se postavlja pitanje da li je Brajan Tomas ostvario svoj nesvesni sadržaj tako što je zadavio svoju suprugu?! Ili je možda hteo samo simbolično da je ubije? Da li se dobro poznati mehanizam rada sna pobrinuo da on sebe u snu doživi kao junaka koji se bori sa provalnicima dok je u stvarnosti napastvovao svoju suprugu? Naravno da je on posle buđenja bio u čudu i prepun osećanja krivice jer je racionalno i moralno ja bilo odsutno u celom nesrećnom događaju. Nije li bolje onda reći da je u somnabulizmu dolazi do razdvajanja svesnog i nesvesnog (i potisnutog između ostalog) koje preuzima kontrolu, a ne do razdvajanja svesti i ponašanja, pošto ponašanje može biti kako svesno tako i nesvesno? Da li je Brajan razrešio nesvesni konflikt na ovaj takođe nesvesni Kainov način? Doktor Džekil i mister Hajd?

Ovo je naravno samo hipotetičko razmatranje, o Brajanu ovako nešto ne možemo tvrditi bez dubljeg uvida u njegovu ličnost koji su imali sudski veštaci. Ostaje nezadovoljen motiv radoznalosti, šta je to i kako navelo Brajana da u snu zadavi svoju suprugu? Koji su mehanizmi mesečarenja? Ako ćemo sada i fiziološki, to su delovi mozga za kontrolu emocija i pokreta koji su i bili aktivni za vreme ubistva. Kombinujmo njih sa odsustvom svesnih kočnica i eventualno dodajmo neki zvučni stimulus i eto velike nesreće u ovom slučaju. Ali, ako optužujemo Brajana da je podsvesno hteo da zadavi suprugu, moramo se zapitati da li je on (tj. Mister Hajd) u mesečarskom stanju imao podatak da spava kraj svoje žene i da će baš nju da zadavi? Da li je i taj podatak na neki način ostao zabeležen u nesvesnom (kao navika da stalno spava sa ženom ili neka vrsta autosugestije) ili je to samo nesrećan sled nevinih mesečarskih okolnosti kako su i psihijatri procenili? Da li je u osnovi mesečarstva neki impuls koji je ambivalentan ili koji nije svesno prihvatljiv te traži svoju satisfakciju na ovaj čudni način? Šta mesečarenje znači mesečaru? Da li je to isključivo simptom ili ponekad i način da se prebrodi neka kriza? Za sada, vrlo je bitno razviti metode za hvatanje istinskih zločinaca kojima je izgovor mesečarstvo, što za sobom povlači detaljnije ispitivanje ovog fenomena. Ostaje nam da verujemo u stručnost Brajanovih psihijatara i naravno da izbegavamo gledanje horor filmova pred spavanje.

Priredio: Miodrag Milojić