Mens sana in corpore sano

Sit mens sana in corpore sano, zaista! Brojni autori govore kako rad nije svojstven čoveku. Moramo se ograničiti: rad u uslovima savremene organizacije, striktne podeljenosti posla, kroz ponavljanje uvek istih, monotonih pokreta… nije svojstven čoveku i njegovoj prirodi. Veberov princip „idealne birokratije“, može da važi u teoriji. Ili makar, ne za ljude.

Nasuprot tome, rad shvaćen kao smislena fizička aktivnost vrlo je karakterističan za ljude. Štaviše, fizička aktivnost je neophodna da bi ispravno funkcionisali. Kinezi imaju instituciju masovnih, javnih fizičkih vežbi. Deca u osnovnoj i srednjoj školi, po pravilu imaju 3-5 časova nedeljno fizičkog vaspitanja. U antičkoj Grčkoj začeo se princip kalokagatije koji predstavlja brigu za fizičko blagostanje, negu telu, ali istovremeno i brigu o čovekovom unutrašnjem biću – spoj fizičke krepkosti i psihičkih vrlina.

Ali kako i zašto je značajna fizička aktivnost za našu mentalnu svežinu? Pogledajte kratak video klip u kome biolog i istraživač ljudskog mozga – Džon Medina, kroz naučno-popularan vid izražavanja objašnjava upravo rečeno:

Džon Medina objašnjava značaj fizičke aktivnosti