Da li religija može biti problem?

I danas u 21. veku svedoci smo negativnih pojava i dešavanja, uzrokovanih ljudskim faktorom koja su prisutna svuda u svetu. Ratovi, terorizam, neprijateljstvo, sukobi, predrasude pojave su koje naizgled ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze sa religijom. Ali da li je to baš tako?

PIŠE Saška Penev

Religija i religioznost ljudi oduvek su okupirali pažnju laika i bili zanimljiva tema istraživanja i rasprava naučnika. I pored brojnih radova i nalaza, čini se da je ovaj aspekt ljudskog života neiscrpni izvor novih saznanja, ali i da će uvek ostati pomalo nedokučiv i misteriozan i najupornijim istraživačima.

Religija može, i utiče na brojna životna pitanja (smrtna kazna, abortus, homoseksualni brakovi itd.). Ona određuje šta je dobro a šta pogrešno. Religiozne institucije se u medijima često oglašavaju povodom davanja podrške ili pak osuđivanja onoga što „jeste“ ili „nije“ u skladu sa onim što one propovedaju. Na taj način stvaraju spremnost sledbenika da reaguju na ovaj ili onaj način.

Znamo primere gde su brojni pojedinci i zajednice u ime religioznosti  nadrastali  sopstvene interese i uzdizali se ka višim vrednostima i ciljevima. Činovi ljubavi i altruizma prema drugima često su bazirani na religioznom uverenjima. Međutim, religija ima i drugu stranu medalje.

„Ona je često bila povezana sa najmračnijim trenucima ljudske istorije. U ime religije vođeni su ratovi i ubijani ljudi više nego u ime bilo koje druge institucionalne snage. Primer koji se najčešće spominje je 11.septembar 2001. godine i rušenje kula bliznakinja u Americi, pri čemu je izgubilo život više od 3000 ljudi“.

Zašto je to tako?

Stručnjaci iz ove oblasti daju više objašnjenja. Tako se  navodi da „pripadnost određenoj verskoj grupi vodi izraženijoj bliskosti sa članovima te grupe uz mogućnost istovremenog javljanja neprijateljskih osećanja prema grupama koje su drugačije“, kako se na primer objašnjava distanca i netrpeljivost prema osobama drugih veroispovesti.  S ovim povezano je i objašnjenje da distanca prema nekoj grupi može biti posledica straha od te grupe. A da jedan takav mehanizam postoji pokazuje je pojava islamofobije (strah od islama), koja je postala raširena društvena pojava u 21. veku. Neka israživanja pokazuju da je islamofobija, koja se na Zapadu progresivno razvija nakon napada 11. septembra dostigla  kritičnu tačku,  ali i da ova pojava ima tendenciju rasta i širenja i u ostatku sveta.

Netrpeljivost prema određenim grupama  može biti  rezultat „specifičnog tretiranja određenih društvenih kategorija u religioznim učenjima“,  što na primer objašnjava distance prema homoseksualcima, budući da se takvo seksualno opredeljenje u svetim spisima osuđuje. Još jedno objašnjenje, koje nude stručnjaci, kaže da „sama religioznost kao religioznost, podrazumeva određene norme i pravila o tome šta je smisao života, šta je dobro a šta ne itd., a takve klasifikacije prati uproštenost i rigidnost mišljenja, te da su takve osobe sklone distanciranju drugih i neprihvatanju razlika“.

I mada religiozni spisi pozivaju na mir, ljubav, poštovanje drugog, praštanje čini se da su te postavke loše shvaćene, izokrenute i zloupotrebljene. Opšti zaključak oko koga se naučnici slažu jeste da religioznost za mnoge predstavlja više društveno pozitivnu pojavu, te da su ljudi skloni da se izjasne religioznima, ali ne i da žive u tom duhu. A upravo ta „površna“ religioznost uzrokuje razdor među ljudima čineći ih nesposobnima da prihvate ljudsku različitost.

„Čuli ste da je rečeno: „oko za oko, zub za zub“. A ja vam kažem da se ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi s njim dve. Daj onome ko od tebe traži i ne okreći se od onoga koji hoće od tebe da pozajmi. Čuli ste da je rečeno: „Ljubi bližnjega svog“ i mrzi neprijatelja svoga. A ja vam kažem ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje.“ Jevanđelje po Mateju 5.38-44.

*Navodi u tekstu preuzeti su iz raznih medija