„Bolje je da koristimo našu reč za tolerantnost: trpeljivost. A ova reč jako dobro otkriva šta jeste suština tolerantnosti, upravo zato što je u njenom korenu glagol trpeti. Prema tome, tolerantni smo onda kada nekoga ili nešto možemo da trpimo, da istrpimo”
Živimo u vremenu kada je tolerantnost ne samo visoka društvena vrednost, već i način življenja i preživljavanja. Tolerantnost je postala imperativ političke korektnosti. Povremeno smo svedoci paradoksa da borci protiv netolerancije postaju veoma netolerantni prema onima koji, po njihovom mišljenju, nemaju pravo da budu netolerantni.
Pročitaj ceo članak: Kultura tolerisanja
Govor tela često odaje iskrenost našeg sagovornika. Političari i javne ličnosti mu pridaju veliki značaj, ali koliko god istrenirani u tome bili, uvek ima stručnjaka koji mogu da ih „provale“.
„Tada na svetlost ispliva pravo lice Vučićeve skrušenosti, Jeremićeve strogoće, Tadićeve blagonaklonosti, kao i Miškovićeve nadmenosti. Profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka Dobrivoje Stanojević analizirao je sa fotografija za „Alo!“ govor tela pojedinih javnih ličnosti, pre svega političara.
Pročitaj ceo članak: Govor tela javnih ličnosti
Pripadnici jačeg pola podložniji opadanju kognitivnih funkcija nakon razgovora sa osobom suprotnog pola. Efekti komunikacije na kognitivne sposobnosti znatno su uvećane ukoliko su muškarci emotivno ili seksualno zainteresovani za osobu sa kojom su pričali.
Pročitaj ceo članak: Pad kognitivnih funkcija nakon razgovora sa devojkama?
U Srbiji je poslednjih meseci povećan broj samoubistava, nasilja u porodici i samopovređivanja! Najstrašnija ubistva postala su, nažalost, naša svakodnevica: poslednji slučaj u Grebenecu kod Bele Crkve, kada su dvojica maloletnika ubili motkama svog dve godine mlađeg druga, samo su potvrda sumorne srpske zbilje.
Da bude još crnje, psihijatri upozoravaju da najgore tek dolazi, jer se kod nas posledice svetske ekonomske krize još uvek ne osećaju u punom jeku.
Pročitaj ceo članak: Srbija postaje ludnica na otvorenom
Ako do sada niste čuli za Suzan Bojl (eng, Susan Boyle), domaćicu škotskog porekla staru 48 godina – možemo pomisliti da ste poslednjih nedelja živeli poput guštera sakriveni ispod kamena. Drugim rečima, gotovo je neverovatno da niste čuli za Suzan Bojl!
Pročitaj ceo članak: Fenomen Suzan Bojl
Udžbenici navode pregršt eksperimenata sa životinjama i ljudima, u kojima je dolazilo do gašenja neke ranije uslovljene reakcije, ako je nagrada izostajala. Ako bi pas bio uslovljen da salivira na zvuk zvona, pa potom hrana kao nagrada izostajala, salivacija bi se nakon određenog broja ponavljanja smanjivala, i na kraju potpuno iščezla. Jednostavnim rečnikom rečeno, shvati na kraju i kuče da je u pitanju „moša“ 
Međutim, Hatiko je pas koji nije znao ništa o gašenju!
Sit mens sana in corpore sano, zaista! Brojni autori govore kako rad nije svojstven čoveku. Moramo se ograničiti: rad u uslovima savremene organizacije, striktne podeljenosti posla, kroz ponavljanje uvek istih, monotonih pokreta… nije svojstven čoveku i njegovoj prirodi. Veberov princip „idealne birokratije“, može da važi u teoriji. Ili makar, ne za ljude.
Pročitaj ceo članak: Mens sana in corpore sano
Zdravstvena psihologija je počela da se razvija dvadesetih godina dvadesetog veka i predstavlja prodor psihologije u somatsku medicinu. Bavi se unapređenjem i održavanjem zdravlja, prevencijom i lečenjem bolesti. Jedan od njenih glavnih doprinosa je što je prerasla patocentrični biomedicinski model teorije i prakse i usvojila biopsihosocijalni model a to je posmatranje zdravlja kroz jedinstvo i interakciju bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.
Pročitaj ceo članak: Šta je zdravstvena psihologija?
Ovih dana sam se bacio na programiranje rutine koja će pomoći psiholozima, a i ostalima kojima je potrebno, da izrade parove pri metodi „rangovanje po parovima“.
Pogledajte video zapis vrlo ranog interfejsa:
Pročitaj ceo članak: Rangovanje po parovima u nastajanju
Bio sam vredan danas pa sam izdvojio pitanja na koje valja obratiti pažnju pri spremanju ispita iz Psihologije rada, ukoliko koristite literaturu Branislava Čukića:
- Psihologija rada: ispitna pitanja (50.57 KB)
- Integrativni menadžment ljudskih resursa: ispitna pitanja (59.77 KB)
Ovo nisu zvanična ispitna pitanja, već – kao što rekoh – teme koje treba posebno obraditi, ali bez zanemarivanja ostatka knjige.
Pročitaj ceo članak: Ispitna pitanja iz Psihologije rada
Impresije | Žarko Mihajlović | 
6. novembar 2009. 22:37 | 
Comments (0) 
Loading ...
Subscribe
Loading ...