Psihološki profil na osnovu krvne grupe?

Nekada davno, jedan ostareli kineski car naredio je da mu se u vene ubrizga krv trojce mladića, verujući da će tako dobiti njihovu mladost i snagu. Međutim, posle ovog čina car nažalost umre. Ideja je bila originalna, samo je šteta što u to vreme nisu znali za postojanje krvnih grupa!

Da je na osnovu analize krvne grupe moguće napraviti dosta pouzdan psihološki profil osobe, odavno je poznato u istočnim zemljama. Japanci, recimo, u svakodnevnom životu primenjuju metodu analize krvnih grupa – ketsuekigata. Većina ljudi je koristi kad bira prijatelje, partnere i životne saputnike. Međutim, ona je već petnaestak i više godina deo industrijske psihologije.

Koriste je istraživači tržišta za predviđanje navika kupaca, ali i direktori preduzeca kad zapošljavaju nove radnike. Kako bi napravili idealnu organizaciju rada, Japanci koriste saznanja na kojim bi radnim mestima određene krvne grupe bile najefikasnije. Tako će za planiranje, kontrolu i selekciju uvek biti izabrana osoba krvne grupe B, organizacija, zavođenje i sprovođenje reda biće najčešće povereno krvnoj grupi A, dok će za efikasnu realizaciju biti zadužena nulta krvna grupa.

Krvna grupa 0

Osobe koje imaju krvnu grupu 0 najčešće su izrazito srdačne, druželjubive i otvorene. Nemaju dlake na jeziku, verne su, iskrene i odane. Zbog toga što nisu sklone da preuzimu odgovornost, žena nulte krvne grupe će, radije tražiti grupu u kojoj se osećaju zaštićenim i sigurnim. S druge strane, muškarci nulte krvne grupe su istinski lovci. Oni imaju neodoljivu potrebu da dominiraju, da budu primećeni i zato uglavnom biraju zanimanje u kome mogu da se eksponiraju i afirmišu, npr. gluma, žurnalistika, estrada… Oni imaju izraženu potrebu da žive sa osobama koje su radoznale, živahne i dinamične. Monotonija i život po uobičajnim šablonima njima uopše ne odgovara. Za razliku od žena, muškarci su više zainteresovani za karijeru i kad je reč o poslu neće uletati u neki odnos ili situaciju dok ne vide šta iz toga dobijaju.

Partnerstvo i porodica

Žene krvne grupe nula, od svojih muškaraca očekuju sreću, zadovoljstvo i nežnost. One osećaju intenzivnu želju za udajom, koja proističe iz potrebe da se potvrdi kroz brak i porodicu. Kao supruge vladaju iz pozadine i često aktivno učestvuju u izgradnji karijere svog supruga. Kao majke prema deci se postavljaju drugarski, gotovo prijateljski, a sopstvene ambicije ostvaruju preko supruga i dece.

Muškarci krvne grupe nula veoma su zainteresovani za žene, aktivni su u tom pogledu i zato ih žene vrlo brzo primećuju. Nezgodna strana ovih muškaraca je to što mogu da budu krajnje nepouzdani, jer im neke stvari brzo prestaju biti zanimljive. U braku su privrženi porodici, ali ovde opet do izražaja može da dođe njihova jogunasta priroda, koja se protivi prepuštanju monotoniji životne svakodnevice.

Krvna grupa A

Za osobe koje imaju krvnu grupu A moglo bi se reći da je njihov sinonim – mislim! Ova krvna grupa daje inteligentne osobe, koje neretko deluju nezainteresovano i hladno, ali time se zapravo štite, jer su veoma osećajne. Najbolje bi ih opisao izraz – njen vojnik, jer ih pored emotivnosti odlikuje disciplina i samodisciplina. Uvek će da izaberu visokoorganizovanu grupu, kada rade, vrlo su profesionalne i posvećene svojim životnim, profesionalnim ili porodičnim obavezama. Spremne su da preuzmu odgovornost, da razumeju druge, ali to očekuju i od drugih. Jako su dobri rukovodioci, insistiraju na preciznoj organizaciji, predanom radu i ustanovljenom redu. Zahtevne su, ali pravedne osobe. One ne znaju, niti ih interesuje, da dominiraju ili da se eksponiraju. To nikako. Kod njih je primetan sporiji napredak u karijeri, jer zbog nenametljivosti često ostaju neprimećeni, usamljeni i po strani.

Partnerstvo i porodica

Žene i muškarci krvne grupe A su demokratični u vezama, poštuju partnera i njegove kvalitete. Međutim, zbog emotivne i osetljive prirode, otkriće svoja osećanja tek kada su potpuno sigurni da neće biti izigrani i povređeni. Žena krvne grupe A je majka koja svoju decu kontroliše i podržava, ali i zahteva mnogo od njih.

Muškarci krvne grupe A često na prvu loptu nisu interesantni ženskom polu, njihove vrednosti žene otkrivaju tek kad se nađu u dužim vezama. Međutim, njihov najveći kvalitet je što su odani i potpuno posvećeni porodici, kada je jednom zasnuju, na nju prenose težište svog života. Oni podržavaju i vole da podržavaju i ističu kvalitete i sposobnosti svojih supruga.

Krvna grupa B

Psihološki gledano, muškarci i žene krvne grupe B su najinteresantniji. Naizgled su introvertni, deluju suzdržano i povučeno, ali imaju jasno izgrađen pojam o sopstvenim željama i vrednostima.

U profesionalnom životu žene krvne grupe B karijeru uglavnom grade na osnovu dokazanih ličnih kvaliteta i napora i gotovo nikad ne ispoljavaju takmičarski duh. Funkcionišu pretežno u uskom krugu svojih proverenih prijatelja, kojima su odane.

Muškarci ove krvne grupe imaju jednu vrstu socijalne fasade; deluju uzdržano, skrušeno ili povučeno, a za to vreme kao šahisti smišljaju korake koje će preduzeti bez velike pompe, kako bi konačno stigli do željenog cilja. Da bi dobili ono što žele, skloni su da sebe malo smanje u očima drugih. Oni ne biraju profesije koje ih izbacuju u prvi plan, jer ih eksponiranje, kao i kod žena, mnogo ne privlači. Oni uglavnom vuku konce u tajnosti i daleko od očiju onih za koje su zainteresovani.

Partnerstvo i porodica

Žene krvne grupe B u ljubavi očekuju nežnost i zadovoljstva, sreću i vernost, kao i stalnu pažnju svojih izabranika. U partnerskim odnosima deluju pomalo zahtevno i nedodirljivo i s toga se teže odlučuju za ulazak u brak. Inače, kada se već udaju i postanu majke vrlo su odane i posvećene porodici.

Moglo bi se reći da muškarci krvne grupe B žene poštuju na spečifican način. Ženi za koju se odluče i koju odaberu, doneće sve pred noge i tretiraće je kao kraljicu. Međutim, zamaskirana priroda muškarca krvne grupe B dolazi do izražaja tek u emotivnom odnosu. Skloni su bezvoljnosti i melanholiji kada nemaju adekvatnog partnera, lakše im je da maštaju nego da se uhvate u koštac sa sopstvenom prirodom.

Krvna grupa AB

Žene krvne grupe AB su izuzetne osobe. Saosećajne su, a cinizam i ironija su im potpuno strani. Nemaju spečificnih zahteva, mogu da pripadaju bilo kojoj grupi, lako se prilagođavaju, ali uvek uspevaju da zadrže svoju individualnost.

Kad je reč o muškarcima, oni kao da nisu uspeli da, poput žena, u sebi pomire suprotnosti A i B krvne grupe. Zbog te dvostranosti prirode, muškarci AB krvne grupe ne mogu uvek da se adaptiraju, oni će pre svoj identitet da ostvaruju preko projekcionih mehanizama. Ako su u grupi gde preovladavaju osobe sa krvnom grupom A, oni će više da pokazuju karakteristike krvne grupe B i obrnuto.

Partnerstvo i porodica

Žene krvne grupe AB obožavaju muškarce avanturističkog duha, međutim uživaju u ljubavi samo dok im dozvole da ostanu mistične. Kao majke vrlo su prilagodljive deci, blage su i nisu zahtevne. Uspešno nalaze meru koliko mogu da budu drugari svojoj deci.

Kad je o muškarcima reč, specijalitet krvne grupe AB je udvaranje. Veliki su zavodnici, ali prijatni, udvaraju se suptilno, kroz otvorenost, predanost ženama. Koliko će ovaj muškarac pomiriti dve strane svoje prirode, u mnogome zavisi od partnera. Recimo, ako je njegova izabranica krvne grupe B, on će se ponašati kao tipičan pripadnik grupe A i obrnuto.

Tri najlepša ljubavna spoja

Slaganje u emotivnim i ljubavnim odnosima među osobama različitih krvnih grupa nije istraživanjem statistički potvrđena. Međutim, na osnovu dobijenih psiholoških profila krvnih grupa, vidi se koji spojevi daju harmoničan brak, a među kojima krvnim grupama ima najviše hemije, odnosno neslaganja.

Žena A + muškarac 0: Erupcija strasti

Najstrastveniju vezu ostvaruju žene krvne grupe A sa muškarcem krvne grupe 0. Ovo je i odlična biološka kombinacija, jer se iz ovog braka rađa mnogo dece. Međutim, žena bi trebalo da razmisli o nestalnoj prirodi svog partnera i da se potrudi da mu bude stalna inspiracija, jer on čezne za izazovima.

Žena 0 + muškarac AB: Večno zaljubljeni

Brakovi muškaraca AB i žena 0 među najljepšim su brakovima koji su mogli da se vide među ispitanicima u istraživanju. To su uglavnom romantični brakovi, kvalitetne veze, sa stalnom dozom zaljubljenosti.

Žena A + muškarac B: Pomirena suprotnosti

Pažnju muškarca krvne grupe B uvek će prvo da privuče žena krvne grupe A. Ovo je možda najbolja kombinacija za brak. Njihove potpuno različite prirode se odlično nadopunjuju, pošto žene sa krvnom grupom A uvek imaju potrebu da nekoga neguju, a muškarci sa krvnom grupom B imaju neodoljivu potrebu da budu negovani.

Izvor: Blic žena

Kultura tolerisanja

Živimo u vremenu kada je tolerantnost ne samo visoka društvena vrednost, već i način življenja i preživljavanja. Tolerantnost je postala imperativ političke korektnosti. Povremeno smo svedoci paradoksa da borci protiv netolerancije postaju veoma netolerantni prema onima koji, po njihovom mišljenju, nemaju pravo da budu netolerantni.

Ali šta je to tolerantnost? Kakva je to vrsta međuljudskog odnosa? Da li je to neka vrsta ljubavi?

Mnogi smatraju da je tolerisanje neke pojave isto što i njeno prihvatanje ili poštovanje. I kada neko pokušava nekoga da natera da prihvati nešto što mu je neprihvatljivo, da mu se sviđa ono što mu se ne sviđa, da poštuje ono što prezire, tada nastupa problem. Zahtev za ovako shvaćenu tolerantnost samo podgreva postojeću netolerantnost.

Bolje je da koristimo našu reč za tolerantnost: trpeljivost. A ova reč jako dobro otkriva šta jeste suština tolerantnosti, upravo zato što je u njenom korenu glagol trpeti. Prema tome, tolerantni smo onda kada nekoga ili nešto možemo da trpimo, da istrpimo. I u latinskom je slično jer je etimologija reči tolerancija povezana sa rečju podnošenje.

A kada trpimo? Onda kada nešto ili neko ugrožava neke naše vrednosti, kada nam se nešto ne sviđa, kada nas uznemirava, iritira, kada nam je neprijatno.

Suprotnost je netolerancija, netrpeljivost. Tim rečima opisujemo osobu kojoj je veoma neprijatno tako da počinje da se ponaša agresivno, nasilno, destruktivno. I upravo preko ove suprotnosti možemo shvatiti pravo značenje trpeljivosti. Trpeljivi smo onda kada nam se nešto ne sviđa, ali kada zbog toga nismo agresivni. Tolerantnost je nenasilje.

Dakle, tolerantnost nije ni prihvatanje, ni poštovanje nečega. Upravo obrnuto. Ona je oblik ljudskog ponašanja prema onome što data osoba ne prihvata i što joj se ne sviđa. Kao što neko ima pravo da mu se nešto sviđa, tako neko drugi ima pravo da mu se to isto ne sviđa. Problem nastaje onda kada prvi pokušavaju da uvere druge, ili da drugi uvere prve. Kada su njihovi stavovi nepomirljivi, jedino rešenje koje omogućuje da ostaju u komunikaciji, u istom prostoru jeste da tolerišu jedno drugoga.

Iako je trpeljivost važna u bliskim odnosima, odnosima ljubavi, ona ipak mnogo više pripada javnom prostoru i javnoj komunikaciji. Više nego ljubavi, ona pripada ljubaznosti. A ljubaznost je kada se ponašamo kao da volimo, iako možda ne volimo. Da bismo bili kulturni, moramo se samokontrolisati, vladati sobom. Nema kulture bez tolerantnosti.

A kada ljudi shvate da nisu dužni ni da prihvate ni da cene ono što je suprotno njihovim vrednostima, već samo da ne pokazuju agresivnost, procenat tolerantnih se drastično poveća.

Srbija postaje ludnica na otvorenom

U Srbiji je poslednjih meseci povećan broj samoubistava, nasilja u porodici i samopovređivanja! Najstrašnija ubistva postala su, nažalost, naša svakodnevica: poslednji slučaj u Grebenecu kod Bele Crkve, kada su dvojica maloletnika ubili motkama svog dve godine mlađeg druga, samo su potvrda sumorne srpske zbilje.
Da bude još crnje, psihijatri upozoravaju da najgore tek dolazi, jer se kod nas posledice svetske ekonomske krize još uvek ne osećaju u punom jeku.

Stres nas razara

Većina populacije u Srbiji je na ivici da poludi, zbog konstantnog stresa sve više građana traži psihijatrijsko lečenje, a stručnjaci se boje da duševne bolnice u zemlji nemaju kapacitete da smeste sve one kojima je pomoć neophodna, upozoravaju sagovornici Pravde! Tako psiholog Milan Višnjić kaže da u našoj zemlji ne postoji nijedan stanovnik koji do danas nije, narodski rečeno – „pukao“!
- Od 1991. pa do danas, preživeli smo toliko stvari da teško da bi ijedan drugi narod na svetu opstao, a kamoli ostao normalan! Ratovi, sankcije, kolone izbeglica, najveća inflacija u Evropi, bombardovanje, sada tranzicija i svetska ekonomska kriza… Te situacije ostavile su ožiljke koji su se godinama urezivali u našu kolektivnu psihu. Sumnjam da postoji ijedan prosečan stanovnik Srbije koji do sada nije, narodski rečeno, „pukao“ od stresa i samo je pitanje dana kada će tu agresiju da ispolji i prema svojoj okolini. Gotovo svi smo postali tzv. „granične ličnosti“ – objašnjava dr Višnjić.

Biće sve više pacijenata

Psihijatar Ana Zornić kaže za Pravdu da će nažalost sve više biti ljudi u Srbiji koji će usled stresa i stresnog načina života tražiti psihijatrijsku pomoć i da je sadašnji broj stacionara nedovoljan!
- Ne bih da zvučim preteći, ni depresivno, ali ono što se dešava u poslednje vreme me plaši. Svetska ekonomska kriza se kod nas još nije osetila u punom jeku, a već imamo povećan broj samoubistava, nasilja u porodici, samopovređivanja… Slučaj radnika koji je sam sebi odsekao prst je samo upozorenje u kakvoj se psihozi i depresiji našao veliki broj ljudi u našoj zemlji koji je ostao bez posla, egzistencije i nade – upozorava dr Zornić.
Ona dodaje da građane Srbije čekaju crni dani.
- Ratne godine još nisu zaboravljene, postraumatski stres kod ljudi i dalje traje, a sada na sve dolazi i egzistencijalna kriza. Ne znam da li su ljudi koji vode ovu zemlju toga svesni i bojim se da nam ni duplo veći broj stacionara za psihijatrijsko lečenje neće biti dovoljan ako ova kriza i ludilo potraju – kaže ona.

Zatvaraju odeljenja psihijatrije

Na svu muku koja nas je snašla, umesto da država ulaže u stacionare i bolnice, ona ih zatvara! Naime, stacionar Klinike za psihijatriju u KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu zatvoren je već mesecima i niko ne zna kada će on ponovo proraditi. Trenutno na Klinici radi samo dnevna bolnica, odnosno ambulanta, koja tokom dana može da primi najviše 60 pacijenata, što znači da tri lekara koja rade u ambulanti dnevno imaju po 20 pacijenata koji traže pomoć.
Izvor Pravde sa ove klinike kaže da je neizvesno kada će proraditi stacionar za pacijente.
- Trebalo je da bude sve gotovo još tokom ovog meseca, to jest, do početka Univerzijade, ali sada je jasno da od toga nema ništa. Raspisan je i tender za nameštaj u stacionaru, renoviranje je i dalje u toku i ja se nadam da će do septembra, najkasnije do kraja godine, pacijenti početi da se primaju – kaže naš izvor u KBC „Dragiša Mišović“.

Mali kapacitet

U KBC Zvezdara na odeljenju psihijatrije kažu za naš list da imaju dobru volju da primaju pacijente koji ne mogu da koriste usluge stacionara u „Dragiši Mišoviću“, ali da je osnovni problem u kapacitetu, odnosno broju mesta.
- Naš stacionar ima 31 krevet, a prosečna dužina hospitalizacije iznosi 20 dana. Nažalost nemamo kapaciteta da primimo one pacijente koji zbog renoviranja stacionara u KBC „Dragiša Mišović“ ne mogu da koriste usluge njihovog stacionara – objašnjava za Pravdu jedna od medicinskih sestara sa odeljenja za psihijatriju KBC „Zvezdara“.
Gradski sekretar za zdravstvo dr Dragana Jovanović kaže za Pravdu da je upoznata sa činjenicom da stacionar za psihijatrijske bolesnike u KBC „Dragiša Mišović“ još nije proradio i da će u razgovoru sa direktorom te ustanove pokušati da dođe do nekih preciznijih podataka kada će pacijenti moći da koriste usluge ovog stacionara.
- U ovom trenutku vam ne mogu dati nikakve preciznije podatke ali ću se svakako konsultovati sa dr Ćurčićem i nadam se da ćemo ovih dana imati neke preciznije informacije kada će stacionar nastaviti sa radom – rekla je dr Jovanović.

Srećko Milovanović
Izvor

Fenomen Suzan Bojl

Ako do sada niste čuli za Suzan Bojl (eng, Susan Boyle), domaćicu škotskog porekla staru 48 godina – možemo pomisliti da ste poslednjih nedelja živeli poput guštera sakriveni ispod kamena. Drugim rečima, gotovo je neverovatno da niste čuli za Suzan Bojl!

Pogledajte snimak njenog prvog nastupa koji je mnoge ostavio bez daha:

Na Jutubu je postavljeno više snimaka Suzan Bojl, i zbirno, samo u proteklih mesec dana ih je videlo 90,6 miliona ljudi čineći je time trenutno najpopularnijom osobom na planeti!

U čemu leži ključ fenomena popularnosti ove skromne domaćice? Ako imate svojih teorija, molim napišite u komentaru pa da razvijemo diskusiju

Hatiko, pas koji nije znao ništa o gašenju

Nagrađivanje i kažnjavanje, reći će vam svaki psiholog, imaju izrazit uticaj na ponašanje.  Po motivacionoj teoriji pojačanja ponašanje zavisi od njegovih posledica. Ukoliko nagrađujemo neko ponašanje, ono se učvršćuje. Nasuprot tome, ako određeno ponašanje sledi kazna dolazi do smanjivanja učestalosti te radnje. Ako, pak, neko ponašanje ne sledi niti nagrada nit’ kazna, dolazi do pojave gašenja.

„Gašenje je proređivanje i postupno nestajanje ranije traženog i uslovljenog (…) ponašanja. Podrazumeva se da je dato ponašanje najpre bilo podsticano odgovarajućim pojačanjem pa da je zatim pojačavanje počelo da izostaje.“

Udžbenici navode pregršt eksperimenata sa životinjama i ljudima u kojima dolazi do gašenja neke ranije uslovljene reakcije usled izostajanja nagrade. Ako bi pas bio uslovljen da salivira na zvuk zvona, pa potom hrana kao nagrada izostajala, salivacija bi se nakon određenog broja ponavljanja smanjivala i na kraju potpuno iščezla. Jednostavnim rečnikom rečeno, na kraju i kuče „shvati“ (sa navodnicima, ili bez njih, zavisno od teorije o životinjskoj kogniciji kojoj ste skloni).

Međutim, Hatiko je pas koji nije znao ništa o gašenju!

Hatiko (jap. ハチ公, eng. Hachikō, 1923 – 1935), poznat još i kao Verni pas Hatiko, bio je najbolji prijatelj profesora Hidesabura Uena (rus. Hidэsaburo Uэno, eng. Hidesaburō Ueno). Profesor je svakog dana vozom odlazio na posao a pas bi ga ispraćao. Uveče, kada se profesor vraćao, Hatiko bi ga čekao na stanici uvek u isto vreme i zajedno bi odlazili do kuće.

Jednog dana profesor je iznenada preminuo na fakultetu u toku predavanja. Hatiko ga je te večeri uzalud čekao. I naredne večeri… I veče nakon tog. Hatiko je uporno dolazio na železničku stanicu, tačno na vreme, i čekao voz kojim je putovao njegov gospodar. Gospodara više nije bilo ali Hatiko je nastavio da dolazi i uzaludno čeka voz svake večeri sve do svoje smrti, punih deset godina nakon profesorove smrti.

Primetili su ljudi ovu Hatikovu upornost i načinili nacionalni fenomen od njega. Pas je dobio prefiks u vidu nadimka – „Verni pas“ Hatiko. Ispred železničke stanice podignuta je statua od bronze. Svake godine, osmog aprila stotine ljubitelja pasa odaju mu počast  pokraj statue ispred „Šibuja“ železničke stanice. Napisano je par knjiga o Hatiku, snimljen jedan film, a upravo se snima još jedan sa Ričardom Girom u glavnoj roli. Hatiko je postao japanski simbol vernosti.

Pitanje koje je ostalo iza ovog psa jeste šta je održalo ovu reakciju, tu upornost koja je trajala godinama bez adekvatne nagrade u vidu susreta sa voljenim profesorom Uenom? Možda je Hatiko postao simpatična legenda, i kao takav – njegova vernost samo preuveličana! Možda su mu se ljudi na stanici smilovali, primetivši ga i čuvši za njegovu mitološku odanost, te mu nudili hranu kada dođe, pružali pažnju, milivali ga ili se igrali sa njim. A možda Hatiko zaista nije znao ništa o uslovljavanju, principu gašenja i o tolikim psihološkim eksprimentima!

Bilo kako bilo, profesor Ueno je postao poznat(iji) zahvaljujući svom psu, a mi ćemo ove godine imati prilike da gledamu modernu ekranizaciju te dirljive priče.

Za par dana je osmi april, setite se Vernog psa Hatika.