Hatiko, pas koji nije znao ništa o gašenju

Nagrađivanje i kažnjavanje, reći će vam svaki psiholog, imaju izrazit uticaj na ponašanje.  Po motivacionoj teoriji pojačanja ponašanje zavisi od njegovih posledica. Ukoliko nagrađujemo neko ponašanje, ono se učvršćuje. Nasuprot tome, ako određeno ponašanje sledi kazna dolazi do smanjivanja učestalosti te radnje. Ako, pak, neko ponašanje ne sledi niti nagrada nit’ kazna, dolazi do pojave gašenja.

„Gašenje je proređivanje i postupno nestajanje ranije traženog i uslovljenog (…) ponašanja. Podrazumeva se da je dato ponašanje najpre bilo podsticano odgovarajućim pojačanjem pa da je zatim pojačavanje počelo da izostaje.“

Udžbenici navode pregršt eksperimenata sa životinjama i ljudima u kojima dolazi do gašenja neke ranije uslovljene reakcije usled izostajanja nagrade. Ako bi pas bio uslovljen da salivira na zvuk zvona, pa potom hrana kao nagrada izostajala, salivacija bi se nakon određenog broja ponavljanja smanjivala i na kraju potpuno iščezla. Jednostavnim rečnikom rečeno, na kraju i kuče „shvati“ (sa navodnicima, ili bez njih, zavisno od teorije o životinjskoj kogniciji kojoj ste skloni).

Međutim, Hatiko je pas koji nije znao ništa o gašenju!

Hatiko (jap. ハチ公, eng. Hachikō, 1923 – 1935), poznat još i kao Verni pas Hatiko, bio je najbolji prijatelj profesora Hidesabura Uena (rus. Hidэsaburo Uэno, eng. Hidesaburō Ueno). Profesor je svakog dana vozom odlazio na posao a pas bi ga ispraćao. Uveče, kada se profesor vraćao, Hatiko bi ga čekao na stanici uvek u isto vreme i zajedno bi odlazili do kuće.

Jednog dana profesor je iznenada preminuo na fakultetu u toku predavanja. Hatiko ga je te večeri uzalud čekao. I naredne večeri… I veče nakon tog. Hatiko je uporno dolazio na železničku stanicu, tačno na vreme, i čekao voz kojim je putovao njegov gospodar. Gospodara više nije bilo ali Hatiko je nastavio da dolazi i uzaludno čeka voz svake večeri sve do svoje smrti, punih deset godina nakon profesorove smrti.

Primetili su ljudi ovu Hatikovu upornost i načinili nacionalni fenomen od njega. Pas je dobio prefiks u vidu nadimka – „Verni pas“ Hatiko. Ispred železničke stanice podignuta je statua od bronze. Svake godine, osmog aprila stotine ljubitelja pasa odaju mu počast  pokraj statue ispred „Šibuja“ železničke stanice. Napisano je par knjiga o Hatiku, snimljen jedan film, a upravo se snima još jedan sa Ričardom Girom u glavnoj roli. Hatiko je postao japanski simbol vernosti.

Pitanje koje je ostalo iza ovog psa jeste šta je održalo ovu reakciju, tu upornost koja je trajala godinama bez adekvatne nagrade u vidu susreta sa voljenim profesorom Uenom? Možda je Hatiko postao simpatična legenda, i kao takav – njegova vernost samo preuveličana! Možda su mu se ljudi na stanici smilovali, primetivši ga i čuvši za njegovu mitološku odanost, te mu nudili hranu kada dođe, pružali pažnju, milivali ga ili se igrali sa njim. A možda Hatiko zaista nije znao ništa o uslovljavanju, principu gašenja i o tolikim psihološkim eksprimentima!

Bilo kako bilo, profesor Ueno je postao poznat(iji) zahvaljujući svom psu, a mi ćemo ove godine imati prilike da gledamu modernu ekranizaciju te dirljive priče.

Za par dana je osmi april, setite se Vernog psa Hatika.

2 komentara

• 

  By dukenukeme, 24. april 2009. @ 22:10

  Sve se svodi na uslovne reflekse
  evo ja čim upalim komp odmah kucam linukso u adresu brousera

• 

  By Dušan Tomić, 26. novembar 2009. @ 19:19

  Pa ovo je srceparajuće!

Other Links to this Post

RSS dovod za komentare na ovaj članak. TrackBack URI

Ostavite komentar