O fizičkoj kazni i vaspitanju
Zagovarači „odgoja bez batina“ često svoj stav argumentuju time da su roditelji modeli ponašanja, te da deca kasnije kao odrasli ljudi nastavljaju obrazac agresivnosti i nasilništva ako su isto doživljavala u porodici. I ta teza je donekle u redu, ako se ima u vidu šta je tačno nasilničko ponašanje, ali obično se interpretacija ove teze pretvara u vaspitanje koje stvara razmaženu decu, bez naučenih granica i neosujećenih želja
Pročitaj ceo članak: Ko nije tučen, nije naučen?
Nekada davno, jedan ostareli kineski car naredio je da mu se u vene ubrizga krv trojce mladića, verujući da će tako dobiti njihovu mladost i snagu. Međutim, posle ovog čina car nažalost umre. Ideja je bila originalna, samo je šteta što u to vreme nisu znali za postojanje krvnih grupa!
Pročitaj ceo članak: Psihološki profil na osnovu krvne grupe?
Šetaju dva ugledna praseta filozofa, i
jedno će drugom: „Hm, šta misliš – ima li života nakon Božića“?
Dva praseta
Ako vas je nasmejao ovaj već klasičan vic šansa je da ne patite od tanatofobije (thanatophobia), tj. ne plašite se smrti. Ali ako vam se upravo zaledila krv u žilama kada ste pročitali reč „smrt“, moramo reći par reči o strahu. Strah je primarna ljudska emocija. Javlja se kao posledica uočene opasnosti, realne ili imaginarne. Ispoljava se promenama na fiziološkom i bihejvioralnom planu. Karakteristične fiziološke promene su one pod dejstvom simpatikusa: pojačano lučenje adrenalina, ubrzan rad srca i ventilacija pluća, povećanje krvnog pritiska i uopšte – povećana aktivacija i budnost organizma. Nije sasvim bez veze izreka „u strahu su velike oči“.
Pročitaj ceo članak: Ima li straha nakon Božića?
Je li ljubav umetnost? Tada zahteva znanje i napor! Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo.
Erik From
Bez obzira na poslovni, materijalni ili bilo koji drugi uspeh, većina ljudi smatra da je ljubav glavni životni pokretač, a da je za sreću potreban neko poseban, „srodna duša“. Međutim, da li za svakog od nas postoji samo jedna idealna osoba?
Pročitaj ceo članak: Postoji li tvoja srodna duša?
Somnambulizam (mesečarstvo) je stanje koje karakteriše obavljanje manje ili više koordinisanih radnji za vreme sna, kojih se osoba u budnom stanju ne seća. Somnambulizam može imati različit značaj, jer može biti znak organskog oštećenja epileptične prirode ili različitih psiholoških poremećaja (kao reakcija na neku nenormalanu situaciju ili nepriliku u porodici) ili znak neuroze (anksioznost). Lečenje mesečarstva mora se usmeravati prema uzročnom faktoru i sastoji se bilo u davanju lekova (antiepileptici ili trankvilizatori) bilo u psihoterapiji, koja može doprineti otkrivanju konflikata i razloga hodanja u snu. Deca su otprilike dvostruko podložnija hodanju u snu od odraslih. Simpatična definicija, nego razmotrimo sada sledeći razvoj događaja:
Pročitaj ceo članak: Mesečari, zločinci bez kazne?
Istraživanja pokazuju da su osobe koje su pohađale kognitivno-bihejvioralni tretman sa ciljem oslobađanja od viška kilograma, ne samo lakše i uspešnije držale dijetu, već su po pravilu i nakon završenog kognitivno-bihejvioralnog tretmana nastavile da “skidaju” kilograme sve dok nisu postigle željenu telesnu težinu, koju su nakon toga uspevale i da održe.
Pročitaj ceo članak: Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija za mršavljenje?
Da li postoji korisnik interneta koji još uvek nije upoznao čoveka sa tri zubi?
Čovek sa 3 zubi
Siroti čovek nije sanjao da će postati maskota internet sajta koji se reklamira kao merodavan IQ test, a zapravo to nije. U pitanju je klasičan oblik lažnog reklamiranja, ali pošto se dešava na internetu izazvao je bujice negodovanja na forumima, recimo ovde i ovde. Ovaj članak sam odlučio da napišem pošto su spem reklame za ovaj sajt preplavile i moje sanduče na Fejsbuku.
Pročitaj ceo članak: Čuvajte se čoveka sa tri zubi!
„Bolje je da koristimo našu reč za tolerantnost: trpeljivost. A ova reč jako dobro otkriva šta jeste suština tolerantnosti, upravo zato što je u njenom korenu glagol trpeti. Prema tome, tolerantni smo onda kada nekoga ili nešto možemo da trpimo, da istrpimo”
Živimo u vremenu kada je tolerantnost ne samo visoka društvena vrednost, već i način življenja i preživljavanja. Tolerantnost je postala imperativ političke korektnosti. Povremeno smo svedoci paradoksa da borci protiv netolerancije postaju veoma netolerantni prema onima koji, po njihovom mišljenju, nemaju pravo da budu netolerantni.
Pročitaj ceo članak: Kultura tolerisanja
Govor tela često odaje iskrenost našeg sagovornika. Političari i javne ličnosti mu pridaju veliki značaj, ali koliko god istrenirani u tome bili, uvek ima stručnjaka koji mogu da ih „provale“.
„Tada na svetlost ispliva pravo lice Vučićeve skrušenosti, Jeremićeve strogoće, Tadićeve blagonaklonosti, kao i Miškovićeve nadmenosti. Profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka Dobrivoje Stanojević analizirao je sa fotografija za „Alo!“ govor tela pojedinih javnih ličnosti, pre svega političara.
Pročitaj ceo članak: Govor tela javnih ličnosti
Pripadnici jačeg pola podložniji opadanju kognitivnih funkcija nakon razgovora sa osobom suprotnog pola. Efekti komunikacije na kognitivne sposobnosti znatno su uvećane ukoliko su muškarci emotivno ili seksualno zainteresovani za osobu sa kojom su pričali.
Pročitaj ceo članak: Pad kognitivnih funkcija nakon razgovora sa devojkama?
Razno | Milena Stošić | 
4. mart 2010. 22:03 | 
Komentari (3) 
Loading ...
Subscribe
Loading ...